Jole legenda

Bura

Baš je gadno večeras. Puše hladna bura. Probija kroz robu, zavija, nosi. Kako li je sada na moru? Hoće li večeras u 20,45 katamaran za Šoltu? Možeš samo zamislit. Ulaziš u ono malo brodića, a ispred tebe crno, duboko more. Ne znaš što te čeka na po kanala? Hoće li te prevrnit neki sudbonosni val iz onih filmova katastrofe, ili pojesti prapovijesni megadolon? Nije sada ni Polančecu lako. Mene muči bura, a njega zebe oko srca. Vidim na televiziji kako mu snijeg pada na rumene obraze, a on se opravdava, žali da nije on ništa učinio, da ovo, ono... Ima on i kuću na Krku, pa bi mogao tamo, ali i tamo dere vitar. Nema više "Malo vitra". Ovo je veliki vitar, bura ona jaka Biokovska , Mosorska , Velebitska. Ne možeš se od bure sakrit. Ajde moj Polančec , mirno spavaj, ode ja na katamaran , pa šta bude

Što studirati? Zablude o "dobrim" fakultetima

Raspisali se svi o državnoj maturi i usput objavili što maturanti žele studirati. Neki kažu da bi fakultete za koje postoji malo zanimanje budućih brucoša trebalo ukinuti. Ali, nije baš tako. Svi žele studirati Pravo, Ekonomiju, Filozofski...Ljudi moji, koliko ima samo nezaposlenih pravnika i ekonomista. Podaci Zavoda za zapošljavanje kažu da baš oni najteže dolaze do posla jer ih ima mali milijun ,a i u Hrvatskoj ima desetak takvih fakulteta. S druge strane ima manje popularnih fakulteta koje kada završiš lakše dolaziš do posla. Naravno, ima i tu zanimanja što ne mogu više opstati jer ih ne traži ni tržište rada,a nisu ni zanimljivi budućim studentima. Nitko u ovoj zemlji nema hrabrosti kazati istinu i zabraniti ekonomskim i pravnim fakultetima upisivanje novih studenata na nekoliko godina. Lova je u pitanju i moćni lobiji koji drmaju sustavom to ne bi dozvolili. Ali, jednom će sve to puknuti...

Nasilnici nište ne uče i nitko im ništa ne može

Susreo sam danas jednog prijatelja, nastavnika u osnovnoj školi. Žali se da ne može normalno raditi jer mu nasilnici u osmom razredu jednostavno to ne dopuštaju. "Počelo je drugo polugodište, a oni već sada ne nose knjige, ne pišu, ne uče. Nije im to dosta već urlaju, viču, vrijeđaju mene i druge učenike. Psuju, ništa im ne možeš. Ulaze i izlaze iz učionice, tuku se međusobno , a ponekad tuku i druge. Tako će biti do kraja školske godine, a onda ćemo im pokloniti prolazne ocjene jer ravnatelj tako traži od nas." Kaže da im ništa ne može, ni on ni ostali nastavnici. Ti huligani imaju desetke opaski, ali ništa ne pomaže. Toga ima sve više i više...

Čujem tiće kako pivaju
kao odmor od teških tema i priprema za lipe dane...

Čujem tiće kako pivaju
zrake sunca kroz škure probivaju
iz Piškere barke gredu
vrše se na puntu dižu

Modri se vala, lozje dimi
prilipke dica kupu na stini
šušur jutra, vonji mora , šume
nigdi ni lipše nego u domu mome

U selu zvona zvone
maginja iza kuće cvate
vapor u porat ulize
cipli u kraj biže

Modri se vala, lozje dimi
prilipke dica kupu na stini
šušur jutra,vonji mora , šume
nigdi ni lipše nego u domu mome

Zašto stalno moramo pitati Zagreb?

Jutros smo u tvrtki imali poslovni sastanak. Stvar koja zahtjeva samostalnu poslovnu odluku ne dolazi u obzir. Centrala tvrtke je u Zagrebu i moramo pitati njih. Kada krene ta procedura, odmah sve zapne. Ne može ovako, ne može onako... a radi se o modernizaciji koja bi bila dobra za sve nas... i doma i u Zagrebu...ali ne! Ne smiješ iskočiti iz sustava. Kao da si nesposoban ili lopov. Kada je devedestih uvedena ta vrsta centralizacije i kada su ukinuti OUR-i /Organizacije udruženog rada/ koji su imali samostalnost u odlučivanju, investiranju, razvoju počeo je hod po trnju.
Face u Zagrebu su odjednom odlučile da više nemaju povjerenja u provinciju
jer , kao mi bismo mogli nešto loše odlučiti ili drpnuti. Od kada je sve u Zagrebu , bogami onda face mogu loše odlučiti, pa na primjer, za neki popravak zgrade poslati firmu iz Zagreba da to obavi. Kao da u provinciji nema tvrtki koje mogu to napraviti. Više ne možeš ni "tariguz" papir naručiti bez njihovog odobrenja. Da se razumijemo. Volim Zagreb, našu metropolu, ali u nekim tvrtkama , poput moje, stvari su ovakve.Evo, zbog ovakvih gluposti volim Šoltu... (pogledaj prvi post...) Tamo gledam more, zvijezde koje padaju , slušam tiće kako pjevaju i ne mislim na centralizacije...

Nisam iša na Šoltu

Ljudi moji, planirali smo napokon otići na Šoltu. Nismo bili od desetog miseca. Dica su se veselila, osobito mali, ali i mala koja je tila viditi mačku. Naime, nećete virovati , ima jedna mačka , kažu da ima više od dvadeset godina. Svako lito dođe do naše kućice i useli nam se. Kada odemo u Split ode i ona do drugih susida i tako živi - zimi kod jednih, liti kod drugih, ali mozak joj je ludilo. Ne može te zaboravit pa da je prošlo ne znam koliko vrimena. Mali se nadao da ćemo otići nešto posadit, a i da vidimo bogunvile koje smo posadili lani. Triba i kućicu prozračit... E, ali priladija sam se, počeja kašljat i nema ništa od vikenda na otoku. Nema veze, bit će bolje. Bit će lipog vrimena, pa kada na proliće se zacrveni maginja ispod ponistre,a tići u gaju ujutro zakantaju... Virujte ljudi bolje vam je to nego li sva politika ovoga svita. Posal mi je , inače, takav da moram pratiti i politiku pa vam mogu kazati da je to toliko dosadno i bez veze... Ljudi, osobito oni koji imaju neku vlast, moć, misle da su puno važni, moćni, bitni. U stvari, nebitni su. Tko ih šljivi? Evo, na primjer što biste vi radije? Gledali političku tv emisiju s trbušastim političarima koji vas uvjeravaju da su baš oni najbolji i najpametniji ili kao što sam ja ovo lito ispred kućice s dicom više od po noći gleda kako padaju zvijezde (Suze sv.Lovre"). Dosta za prvi put. Pozdav i guštajte... čuvajte zdravlje.